Anksioznost

Osoba je anksiozna kada procenjuje da nije u stanju da izađe na kraj sa životnim teškoćama.

Postoje brojne situacije u kojima je anksioznost sasvim racionalno i adekvatno osećanje. Na primer brojne telesne bolesti koje čoveka mogu ograničavati u njegovim potencijalima i akcijama. Kod starih ljudi koji osećaju da ih telo više ne sluša. Kada osoba promeni životnu okolinu i počnu da žive u stranoj, njima nedovoljno poznatoj kulturi.

Neadekvatna anksioznost je tipična za osobe koje se smatraju nesposobnima i nedovoljno vrednima, zbog toga što nisu uspeli da se uklope u svoja preterano visoka očekivanja od samih sebe.

U savremenom društvu, anksioznost je neizbežan deo života.

Anksioznost pogađa celo vaše biće.

Na fiziološkom nivou, anksioznost može da obuhvata telesne reakcije kao što su: lupanje srca, mučnina, mišićna napetost, znojenje, suvoća usta.

Na nivou ponašanja ona može da umanji vašu sposobnost da delujete, da se izrazite ili da se suočite sa svakodnevnim situacijama.

Na psihološkom nivou, anksioznost predstavlja subjektivno stanje strepnje i teskobe. Može da utiče da se osećate otuđeno od samog sebe i da se uplašite da ćete umreti ili poludeti.

Uvođenjem vežbanja, veštine disanja, relaksacije, obraćanjem pažnje na unutrašnji govor, iskrivljena uverenja, osećanja, asertivnost i samopoštovanje ili razgovora sa psihologom, možete doprineti uravnoteženijem životu.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: