Sama ili usamljena

Važno je da neko vreme u danu provedemo sami sa sobom, bez drugih.

Samoća je željeno i prijatno iskustvo, dok je usamljenost  bolna i neprijatna.

Čovek se može osećati usamljeno i u mnoštvu ljudi, jer je to subjektivno osećanje.

Usamljenost je neprijatno emocionalno stanje koje proizlazi iz nemogućnosti zadovoljenja potrebe za intimnošću, ljubavlju i pripadanjem.

Psihologija prepoznaje dve vrste usamljenosti povezane sa prirodom deficita u odnosima:

1) emocionalnu, koja je posledica nedostatka bliske, intimne veze (na primer ljubavna ili bračna veza), i

2) socijalnu, koja je posledica nepostojanja smislenog prijateljstva ili neuključenosti u socijalnu mrežu.

Samoća je željeno stanje koje je pojedincu potrebno za suočavanje sa samim sobom i sa stresom.

Neki od oblika suočavanja su pasivna tuga (plakanje, spavanje, prejedanje), aktivna samoća (pisanje, slušanje muzike, šetnja, čitanje), trošenje novca i socijalni kontakti. Strategije mogu biti i samodestruktivne kao što su zavisničko ponašanje, kriminal, izolacija. Korisne strategije su aktivna samoća, profesionalna intervencija i potpora, kao i promena načina interakcije sa drugima.

Usamljenost može da bude teskobno iskustvo. Ljudi je najčešće opisuju kao osećaj da su potpuno sami na ovom svetu, da nemaju svoje mesto u njemu i ljude kojima pripadaju.

To je stanje kontinuirano nezadovoljene potrebe za kontaktom. Kontaktom sa sobom i kontaktom sa drugim ljudima.

Nemamo svoje ljude i mesto kome pripadamo, gde smo voljeni, prihvaćeni i ušuškani.

Preuzimanje odgovornosti za vlastiti osećaj usamljenosti , može da bude naš prvi korak ka postizanju neke nove svesnosti o sebi i svojim potrebama. Ta svesnost bi mogla da nam pokaže put ka nekim novim odlukama i promenama koje su nam potrebne.

Da li bismo nešto promenili u našoj svakodnevici?

Da li bismo probali nešto novo? Šta bi to moglo da bude?

Kako izgleda naše okruženje? Kako se osećamo u njemu?

Da li bismo nešto možda promenili u našem okruženju?

Ko su ljudi oko nas? Kakve relacije gradimo sa njima?

Kakve relacije sa ljudima su nam potrebne?

Šta možemo da uradimo da gradimo relacije kakve su nam potrebne?

Da li želimo da proširimo krug ljudi koje poznajemo?

Kako možemo da upoznamo nove ljude?

Mogli bismo reći da je usamljenost neželjena samoća. Samoću sami biramo, ona je naš izbor kada nam treba mir, odmor. Osamljujemo se kada želimo da budemo sami sa sobom, sa svojim mislima i osećanjima, da proradimo neko iskustvo pa nam je društvo drugih suvišno i ometa nas u “bavljenju sobom”. Kada smo u procesu nekog kreativnog stvaranja, takođe nam prija samoća jer se tako lakše fokusiramo na rad.

Svi se ponekad osećamo usamljeno. Za razliku od povremenog i prolaznog osećanja usamljenosti, sa hroničnom usamljenošću je potrebno pozabaviti se kako se ne bi razvila depresija.

Preporučujemo psihološko savetovanje koje akcenat stavlja na razumevanje uzroka usamljenosti, promenu stavova vezanih za usamljenost i usvajanje onih oblika ponašanja kojima će osoba uspostaviti zadovoljavajuće odnose sa drugim ljudima.

Tekst preuređen sa interneta od Nade Vereš i Božene Razlog

sama

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: