Samostroukiranje

Samostroukiranje je kada osoba stroukira samu sebe, a to znači da osoba mora zauzeti stav i odnos prema sebi i svom ponašanju.

Samostroukiranje može biti: fizičko kada osoba sebe miluje ili mazi, neverbalno kada osoba učini nešto dobro, prijatno za sebe, sebi nešto priušti ili kupi, ili verbalo kada osoba sebi nešto kaže unutrašnjim glasom, ili kada sebi to glasno izgovori.

Samostroukiranje je jedna od pretpostavki mentalnog zdravlja i kvalitetnog života.  Zbog toga je važno razvijati sposobnost samostroukiranja i to kako verbalnog, tako i neverbalnog u smislu davanja ljubavi i brige samom sebi: odvesti sebe na neko prijatno mesto; omogućiti sebi neko uživanje; kupiti sebi nešto i slično.

Samostroukiranje podrazumeva zauzimanje stava i odnosa prema samom sebi. Mnogi ljudi kada učine nešto što je, po njima, dobro osete zadovoljstvo. Ove ljude učimo da je u redu to što osećaju zadovoljstvo, ali da je potrebno i da zauzmu aktivan pozitivan odnos prema sebi tako što će sebe uslovno i bezuslovno stroukirati.

Mnogi ljudi sebe ne stroukiraju. Drže se roditeljskog upustva da je sramota samog sebe hvaliti i čekaju da to drugi urade. Kao rezultat se pojavljuje to da ljudi koji sebe ne stroukiraju prosto postaju zavisni od stroukiranja od strane drugih ljudi. U stvarnosti se često dešava da kada osoba uradi nešto dobro drugi to jednostavno ne primete, ili primete i smatraju da je to „normalno” tako da ne pohvale osobu, ili intimno smatraju da je za osobin postupak za pohvalu, ali iz određenog razloga ne upute pohvalu. Kada neka osoba ima razvijenu sposobnost samostroukiranja, ona sigurno neće biti zavisna od stroukova koje dobija od drugih ljudi, mada će joj stroukovi od drugih prijati.

Poseban otpor prema samostroukiranju pokazuju ljudi koji smatraju da je jedini pravi strouk onaj koji se dobije od drugih, a da onaj koji neko uputi sam sebi jednostavno nema nikakvu vrednost. Ovi ljudi veruju da su samostroukovi „subjektivni” jer neko može da umisli bilo šta i da to u sebe uverava, a da su stroukovi upućeni od drugih „objektivni” jer drugi mogu objektivno videti ko je osoba u stvarnosti. Ovi ljudi ne razlikuju realističnu samosvest od prepotencije i grandioznosti, odnosno pozitivne samostroukove od pozitivnih samodiskaunta. Zbog toga ovi ljudi ne znaju ko su, dok im to drugi ne saopšte.

Takođe postoje i ljudi koji sebe stroukiraju, ali isključivo uslovno. To znači da sebi povremeno kažu: „Ovo si dobro uradio!” ili „Ovo si pametno rekao!”. Osobe koje sebi upućuju pozitivne uslovne stroukove jesu zdravije od onih koji ni to ni čine, ipak oni ostaju bez onih pozitivnih funkcija koje vrše bezuslovni stroukovi, prvenstveno u smislu stabilizacije i izgradnje pozitivne slike o sebi.

Mentalno zdravlje podrazumeva realističnu samosvest, svesnost o svojim realnim kvalitetima, samopoštovanje, pa i sposobnost samostroukiranja. Upravo je pozitivna realna predstava o sebi ono što nam pomaže da znamo ko smo i onda kada nas neko drugi uverava u suprotno.

(Literatura: skripte Z.Milivojevića)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: