Alkoholizam

 

Sama reč alkohol potiče od arapskog al-gohlu, što znači ,,nešto lepo’’. Međutim alkoholizam nimalo nije lepa stvar.

Alkoholizam je bolest zavisnosti. Veoma je rasprostranjena. Kada kažemo da je bolest zavisnosti, mislimo i na psihičku i na fizičku zavisnost:

1) Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma, kada osoba stalno konzumira alkohol, kako bi zadovoljila jaku potrebu za alkoholom i/ili sprečila osećanje neprijatnosti.

2) Fizička zavisnost se manifestuje promenama u funkcionisanju organizma usled dugotrajne konzumacije alkohola. Odnosno kada alkohola nema, osoba oseća niz neprijatnih simptoma: tremor, anksioznost, razdražljivost, poremećaji spavanja…

Vremenom se smanjuje tolerancija na alhohol-odnosno, ista količina alkohola, sve manje izaziva željeno dejstvo, pa osoba konzumira sve više.

Posledice:

-pre svega zdravstvene. Alkohol razara čitav organizam, a posebno jetru, moždane ćelije, bubrege. Kod nekih se mogu javiti srčani problemi, šećer, impotencija…

-probleme u porodici (razvod…), kao i ostale društvene posledice (udaljavanje od rodbine i prijatelja)

-problemi na poslu (neefikasnost, osoba umesto da se posveti poslu-sve češće uzima pauze, kako bi popili još koju..sve to na kraju rezultira gubitkom posla)

-ekonomske (osoba će da daje sve više para na alkohol).

 

Poseban problem je pijenje mladih. Mladi obično alkohol probaju i dalje konzumiraju zbog društva, kako ne bi bili odbačeni, ali i kao jedan vid revolta protiv roditelja i društva (beg od realnosti-tu spadaju i razni problemi koje mogu imati, odnosno njihova reakcija na iste).

Kao odgovori na pitanje-Zašto mladi piju, pored ta dva, navešću još neke:

-da se oslobode treme pred test/ispit

-da skupe hrabrost da priđu osobi koja im se sviđa.

Oni žele da ih tretiraju kao odrasle, a ponašaju se upravo suprotno-ne razmišljaju o posledicama.

Veliki broj saobraćajnih nesreća (neretko sa smrtnim ishodom) biva izazvan zbog vožnje u alkoholisanom stanju. Takvi vozači su nekritični, samouvereni (,,nije problem’’ ,,ionako nisam mnogo popio’’, ,,odlično poznajem put’’…). Time ne ugrožavaju samo sebe, već i druge učesnike u saobraćaju, a time potencijalno unesrećuju više ljudi (porodice nastradalih). Veoma je važno da ukoliko vidimo da neka osoba iz našeg okruženja namerava da sedne za volan u alkoholisanom stanju da je od toga odvratimo. Takođe, društvo stalno mora da sprovodi edukativne akcije kao preventivu, kao i povećanje kazni za vozače koji ipak sednu za volan u alkoholisanom stanju.

Kakav bi trebalo da bude odgovor društva:

Najbolji odgovor društva je edukacija o štetnosti alkohola, kao i mere kojima će se urediti njegova prodaja. U lečenje alkoholičara mora da se uključi cela porodica (porodična terapija), a i šira društvena zajednica (klubovi anonimnih alkoholičara, podrška na poslu…).

Kada govorimo o lečenju alkoholičara, pre svega mora se raditi na njegovoj motivaciji za prestankom konzumacije alkohola i promenu životnog stila.

Napominjem da je alkoholizam simptom. Treba otkriti zašto neko pije, i na tome raditi.

 

Lazar Spasojević

(tekst je preuzet sa: http://vidovdan.org/2017/09/25/lazar-spasojevic-alkoholizam/, uz odobrenje autora)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: