Emocionalno vezivanje

Po teoretičarima istraživanja afektivne vezanosti, potreba za vezivanjem je urođena biološka potreba koja traje tokom celog života. U detinjstvu dete se vezuje za roditelje, u pubertetu i adolescenciji za prijatelje, a u odraslom dobu bi funkciju glavne figure vezivanja trebalo da preuzme bliski partner. Odnos vezanosti obezbeđuje osećanje sigurnosti, prijatnosti i pripadanja, a ako on ne postoji, osećamo se usamljeno, nespokojno i bez oslonca.

Stilovi vezivanja su karakteristična očekivanja, potrebe, emocije i strategije emocionalnog reagovanja i socijalnog ponašanja. Rezultat su interakcije urođenog sistema ponašanja, vezivanja i određene istorije iskustava vezivanja koja je počela odnosom sa roditeljima.

Stil vezivanja induvidue prati se preko dimenzija: anksioznost i izbegavanje. Anksioznost se određuje kao prevelika potreba za bliskošću i pažnjom, uz istovremeni strah od ostavljanja i samoće. Izbegavanje čine: neprijatnost zbog bliskosti i izbegavanje bliskosti, neprijatnost od zavisnosti od partnera, traženja podrške, pomoći i utehe i neprijatnost u izražavanju osećanja.

Osobe sigurnog stila vezanosti imaju visoko samopouzdanje, pozitivan stav prema drugima i ostvaruju intimnost u odnosima. Ove osobe imaju ravnotežu potrebe za bliskošću i distancom. Njihove partnerske odnose odlikuju bliskost, međusobno poštovanje, uključenost i otvorenost. Imaju realnu sliku o partneru. Konflikte rešavaju konstruktivno.

bliskost3

Osobe preokupiranog stila vezanosti su, kako sam naziv kaže, preokupirani odnosima, tj. imaju  veoma izraženu potrebu za bliskošću. U vrednovanju sebe veoma zavise od drugih, pa partnerski odnos za njih ima izuzetnu važnost. Često su u vezama, jer ne mogu da budu sami. Lako se zaljubljuju, idealizuju partnera i novu vezu. Bes, strast, ljubomora i posesivnost su karakteristike njihovih odnosa. Investiraju u vezu više od partnera, ali su i dominantniji, zavisniji i zahtevniji. Teško doživljavaju raskid, pa često ostaju u vezama uprkos ozbiljnim problemima.

 

Osobe bojažljivog stila vezanosti imaju nisko samopouzdanje i veoma su usredsređeni na sebe. Imaju izraženu potrebu za bliskošću, ali izbegavaju vezivanje zbog straha od ostavljanja i povređivanja. Teško im je da se uključe u vezu, a kada se uključe, pasivni su, zavisni i više investiraju u vezu od partnera. Nesigurni su u vezi i skloni su da za probleme krive sebe. Retko otvoreno komuniciraju i ne pokazuju svoja osećanja. Izbegavaju konflikte. Raskid im pada teško, jer se plaše da nikada neće naći novog partnera.

Osobe odbacujućeg stila vezanosti imaju visoko samopouzdanje i kompulsivno oslanjanje na sebe. Imaju povećanu potrebu za autonomijom i umanjuju značaj vezivanja. Preterano pozitivna slika o sebi je u stvari mehanizam odbrane od nesvesnog osećanja inferiornosti. Ulažu se u posao i materijalne stvari, više nego u intimne odnose. Njihove partnerske odnose karakteriše nedostatak bliskosti, otvaranja i izražavanja emocija. Manje ulažu u vezu od partnera. Izbegavaju emocije i konflikte. Kako ne traže podršku od partnera, tako i ne reaguju na zahteve za podrškom i znake zavisnosti od partnera. Plaše se posvećivanja i brzo osećaju dosadu ili se osećaju kao da su u zamci.

 

Svaka induvidu je tokom odrastanja razvila određeni tip privrženosti. Neki stilovi vezanosti za čoveka predstavljaju ozbiljan problem, te je važno započeti preispitivanje i promene manje funkcionalnog stila partnerske vezanosti.

Detaljnije o ovoj temi možete pronaći u knjizi: Attached

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: